Avtor: Aleš Podbrežnik
Fotografije: Aleš Podbrežnik
Kraj: dvorana Dražen Petrović / Zagreb / Hrvaška
Datum koncerta: 20.11.2009
Število obiskovalcev: 0
V času, ko se številni izvajalci borijo za svoje mesto pod svobodnim soncem, ko so se mnogi pripravljeni odreči originalnosti v imenu zaslužka in ko se pričakuje, da se po določenem času podredijo okusu širših mas, je resnično fascinantno videti kako lahko “nekaj”, še posebno v tej “moderni” dobi kapitalizma, kljubuje in se obdrži tako dolgo časa.
Vzemite v obzir, kaj vse se je zgodilo na tem območju, koliko se je zamenjalo generacij, sam način razmišljanja ljudi in tako dalje, zato lahko tudi sami pritrdite da si Momčilo Bajagić Bajaga zasluži sij luči, denar, aplavz in spoštovanje. Že 25. let navdušuje publiko, jo zadržuje ob sebi, hkrati s tem pa še vedno širi svojo bazo oboževalcev.
Na takšno generacijsko raznolikost je bilo mogoče naleteti tudi v Draženovem domu. “Neki novi klinci”, bi rekel Bajagin kolega Balašević, so entuzijastično pomagali Bajagi razprodati oba dneva svoje rojstnodnevne proslave, poleg mladih, pa so tam stali tudi starejši gospodje. Starejši le telesno, seveda. V duhu zagotovo ne, kajti to kar so Bajaga in publika postorili tega večera drug za drugega, je preprosto nekaj, kar se ne sme pozabiti.
Tako je tega večera, dne 20.11.2009, ob 20 uri in 15 minut, stopil na oder tisti, zaradi katerega se je Cibonina dvorana zapolnila do zadnjega kotička (če se že za voljo Ciboninih tekem ne more). Ko je zasedel oder, sem lahko zaslišal 20 (plus nekaj) letnice vzdihovati, ena med njimi pa je njegov prihod pospremila s komentarjem “še vedno je srčkan”, kar me je za trenutek zbegalo, saj bi ji ta “srčkani” lahko bil, vsaj kar se let tiče, oče, če ne kar ded. In tako, je Bajaga ostal “frajer”, ki bi lahko tega večera pobral sleherno dekle na prizorišču. Tako nekoč, kot očitno tudi danes. Sicer pa je ženska populacija na koncertu predstavljala njegov večinski obisk.
Glasbenik, ki je nekoč igral z Đorđevićem, je njegovo pravo nasprotje. Če je Bora divji rocker, ki sledi motu ”sex, drugs and rock and roll”, potem je Bajaga gospod, ki iz sebe sprošča glasbo na nek drugačen način, ki ga je publika še pred mnogo leti prepoznala in sprejela.
Koncert se je pričel z mirno, ljubezensko rečjo Odkad tebe voli”. Dogodek je bil, če ga lahko pospremim s to oznako, prava promocija dobrih vibracij, ljubezni in prijateljstva. Instruktori so, okrepljeni z Rodikom, odigrali album “Prodavaonica tajni” v celoti. To je tisti Bajagin album, ki je komercialno tudi še danes najuspešnejši. Ob tem je odigral tudi večino najbolj znanih skladb iz devetdesetih let, kot so Kap po kap, Jedino to se zove ljubav, Bežiš od mene ljubavi .
Po prvem delu koncerta, je sledil krajši premor, v kateri je Bajago i Instruktore zamenjala Aleksandra Kovač, za izvedbo pesmi Poljubi me.
Normalno, da je energija celotne dvorane kaj hitro narasla, ob izvedbi stvari, kot so: Tišina, Verujem ne verujem, Plavi safir, Ti se ljubiš na tako dobar način. Bajaga bi to energijo zagotovo povzdignil na še višji nivo, a je raje mamil občinstvo počasi, ob tem ko je polnil repertoar z ljubezenskimi skladbami, kot tudi ponujal prostor na odru svojim gostom.
Tako je na oder prikorakal emotivno dodobra napolnjen in odličnem razpoloženju za ples, Dejan Cukić, ki je s skupino izvedel pesmi Mali slonovi, Jahači magle in Sa druge strane jastuka. Bend je odigral dva dodatka. Niti niso imeli priložnosti odločanja, saj se je dvorana dobesedno tresla pod nogami skrajno vzdražene publike. V obeh dodatkih so odigrali Samo nam je ljubav potrebna, Ruski voz, Moji drugovi, koncert pa se je zaključil s harmonično Zažmuri, ob kateri so se obrazi na zadovoljnih licih še dodatno razlezli v prešeren nasmeh.
Publika, Bajaga i Instruktori so nosili ta koncert. Nihče drug, kot oni. Nikakršna propaganda, brezplačni grah, etno ritmi. Dedić je že davno tega izjavil, kako se Bajaga in Zagreb javno ljubita. Ta ljubezen očitno ni popustila. Bajago je publika resnično odlično sprejela. Če sem iskren, je bilo to tudi pričakovati. Nekaj podobnega doživlja tudi Darko Rundek, ki pogosto obišče Beograd. Čeprav stav glasbenem oziru drugačna, imajo ljudje tako Rundeka, kot Bajago, radi “z obeh strani reke”.
Kdo ve. Nemara ima Bajaga resnično prav, kadar reče, da je samo ljubezen vse kar potrebujemo.
prevod v slovenski jezik: Aleš Podbrežnik
Bajaga u Zagrebu slavio 25 godina!
U doba kada se brojni izvođači bore za svoje mjesto pod suncem, kada su mnogi spremni odreći se originalnosti u ime profita, i kada se očekuje da se nakon određenog vremena podilazi širim masama, uistinu je zadivljujuće vidjeti kako nešto, pogotovo u ovo ”moderno” kapitalističko doba, može potrajati dugo vremena.
Uzmite u obzir što se sve dogodilo na ovim prostorima, koliko se samo generacija promijenilo, način razmišljanja ljudi i tako dalje, pa tako zasigurno možete ustvrditi da Momčilo Bajagić Bajaga zaslužuje svjetla, lovu, aplauz i poštovanje. Već 25 godina odušljevava publiku, zadržavajući ih, ali i šireći svoju bazu fanova.
Takva generacijska raznolikost se mogla vidjeti i u Draženovom domu. Neki novi klinci su entuzijastično pomogli Bajagi da rasproda oba dana svoje rođendanske proslave, ali tamo su stajali i malo starija gospoda. Stariji samo tijelom, naravno. Duhom zasigurno ne, jer ono što su Bajaga i publika napravili te večeri jedni za druge, sigurno je za pamćenje.
Tako je večeri 20.11.2009. u 20 sati i 15 minuta, izašao na pozornicu onaj, zbog kojeg se Cibonina dvorana ispunila do zadnjeg mjesta ( kad već ne može za utakmice). Kročivši nogom na pozornicu, mogao sam čuti 20 – i nešto godišnjakinje kako uzdišu, a jedna je njegov hod popratila i komentarom ” još uvijek je zgodan” što me na trenutak i zbunilo, jer taj ”zgodni” bi joj, barem što se tiče godina, mogao biti otac ( ako ne i djed ). Eto, Bajaga je bio i ostao frajer koji je mogao pokupiti svaku curu na tulumu. Prije, a očito i sada. Inače, ženska populacija je zasigurno činila i većinu publike te večeri.
Glazbenik koji je nekad svirao sa Đorđevićem, njegova je prava suprotnost. Ako je Bora divlji roker, hodajući moto ”sex, drugs and rock and roll”, onda je Bajaga gospodin koji iz sebe ”pušta” glazbu na jedan drugačiji način, što je publika prije toliko godina prepoznala i prihvatila.
Koncert je krenuo laganom, ljubavnom stvari ”Odkad tebe volim”. Događaj je, mogao bih to tako nazvati, bio prava promocija dobrih vibracija, ljubavi i prijateljstva. Instruktori su, pojačani Rodikom, odsvirali čitav album ”Prodavaonica tajni”, koji je i dalje komercijalno najuspješniji. Uz to, odsviran je i poveći dio poznatijih skladbi iz devedesetih ( Kap po kap, Jedino to se zove ljubav, Bežiš od mene ljubavi ).
Nakon prvog dijela koncerta, uslijedila je kratka pauza, u kojoj je Bajagu i Instruktore zamijenila Aleksandra Kovač, sa izvedbom pjesme ”Poljubi me”.
Naravno da je energija čitave dvorane ubrzano porasla sa stvarima kao što su : Tišina, Verujem ne verujem, Plavi safir, Ti se ljubiš na tako dobar način. Bajaga bi tu energiju zasigurno podignuo na viši nivo, ali je pažljivo ubacivao ljubavne pjesme ali i svoje goste.
Tako je na pozornicu izašao emotivno snažno nabijeni, i poprilično rasplesani, Dejan Cukić, koji je sa bendom izveo pjesme ”Male slonove”, ”Jahače magle” i ”Sa druge strane jastuka”. Bend je odsvirao i dva bisa. Nisu ni imali izbora, jer je dvorana doslovno drhtala pod nogama razdragane publike. U ta dva bisa odsvirali su ”Samo nam je ljubav potrebna”, ”Ruski voz”, ”Moji drugovi”. Koncert je završen sa harmoničnom ”Zažmuri”, koja je samo povećala smješak na zadovoljnim licima.
Publika, Bajaga i Instruktori su nosili ovaj koncert. Nitko drugi nego oni. Nikakva propaganda, besplatni grah, etno ritmovi. Dedić je još davno izjavio kako se Bajaga i Zagreb vole javno. Ta ljubav očito nije popustila. Bajagu je publika zaista odlično primila. Tako se i očekivalo, da budem iskren. Slično je sa Rundekom koji često navrati i u Beograd. Iako glazbeno drugačiji, i Rundek i Bajaga bivaju voljeni sa obje strane rijeke.
Tko zna. Možda je Bajaga stvarno u pravu kada kaže da nam je samo ljubav potrebna.
fotografije: Iva Bezjak
Galerija slik
